Стварно, шта Немачка има од евра? Ако ћемо право, немачка марка била је подједнако добра, ако не и боља валута. У светским размерама, евро се се изборио за 18-19 одсто простора на светском девизном тржишту, на коме је немачка марка својевремено сама учествовала са неких 15-16 одсто. Сензационалне разлике, дакле, нема. Пропадне ли евро, сви би вероватно поново прешли на немачку марку, од чега Немачка никако не би имала штете, напротив. Чему онда толики труд да се очува евро?

Ево чему. Има једна ствар коју Немци не могу да остваре без евра и без Европске уније: Без њих Немачка није - светска економска сила. Ево, погледајте слику.

У поређењу са Америком или Кином, Немачка је прави патуљак. Када се, као на овој слици, земље представе као људи, чија висина одговара њиховој економској снази, одмах видимо да Немачка Америци дође тек нешто изнад колена, а Кини тек до струка! И какав би се политички разговор тада водио између Меркелове и Обаме, рецимо, како би се гледали очи у очи? Никако, наравно. Меркелова би морала добро да искриви врат не би ли угледала америчког председника, негде високо у облацима. А сада, кад постоји Унија и када постоји евро (што је постало скоро једно те исто) Меркелова разговара са Обамом очи у очи, а некада, богами, и са висине.

То је разлог зашто Немачка неће дозволити да пропадне евро или, далеко било, Европска унија. А пошто и остале велике земље Уније имају исте амбиције, очување евра за све њих представља политички приоритет!

Не кажем, јесте Европска унија заснована на идеалима – јединственог тржишта, укидања граница, ширења мира и толеранције међу људима, многи људи у то искрено верују. Али, колико би те идеје опстале да није било овакве политичке позадине, свих ових година?

Сад се само поставља питање – хоће ли евро преживети кризу, и ако неће, шта ће бити са Унијом? Проблем је, то се лепо види са слике, у томе што се њена политичка снага постиже тако што се све земље најпре попну једна другој на главу, па је та конструкција прилично нестабилна. Још кад се при дну пирамиде нађе некаква Грчка, то ће са стране изгледати као добар разлог да се распадне најпре еврозона, а касније, можда, и Европска унија. Ево шта каже премијер Русије, Дмитриј Медведев: „Сада сви са страхом гледамо у Европу. Размишљамо о судбини евра, гатамо да ли ће Грчкој дати новац или ће она у одређеном тренутку отићи из еврозоне, што би довело до ланчане реакције и распада целе Европске уније”.

У чему, да додам, Медведев види шансу да рубља постане светска резервна валута, претпостављајући вероватно да ће људи, можда чак и Немци, посрнули евро заменити руским рубљама. Али неће. На истом оном девизном тржишту где је марка учествовала са 15%, а евро са 18%, руска рубља се изборила за мање од 0,4% вредности девизних трансакција.

Ако се вратимо на слику, видећемо и то да је Русија Кини до колена, Америци испод листова, а Немачкој – тек нешто изнад струка. А то људи знају, па се својом слободном вољом сигурно неће масовно опредељивати за рубље. То ће чинити једино земље попут Србије, које немају другог избора, па своје грађане обавештавају како ће од сада државне аранжмане са Русијом обављати у рубљама. Али ме стварно занима, да ли ће домаћи политичари, док нама величају руску валуту, сопствене девизне рачуне конвертовати у рубље?

Али вратимо се ми Немцима и еврозони, шта, дакле, планирају да учине за спас евра? Сада је и лаицима јасно да евро не може да опстане без даље интеграције еврозоне. Али основни мотив овде свакако није економски, већ политички и гласи - нема те економске силе која нема своју валуту!

Зато се Европа сада концентрише на то да еврозона постепено прерасте у заокружену банкарску унију. Паметно. Мали играчи би се у овој ституацији поставили тактички и решавали проблем Грчке, а велики играју стратешки и започињу стварање банкарске уније, што ће бити највећа интеграција још од стварања Европске заједнице од пре 55 година. Ако преживе, а свака политичка игра јесте ризична, имаћемо још јачу Европску унију, са Немачком на врху – још веће пирамиде.

Је ли сада јасно шта ће Немцима евро?